Dogadjaj sa zimskog raspusta

Sastav na temu Dogadjaj sa zimskog raspusta iz srpskog jezika za skolu. Gotov je zimski raspust i počinju pismene vezbe, nadamo se da ce vam pomoci ovaj nas sastav o zimskom raspustu.

Dogadjaj sa zimskog raspusta

Zimski raspust je jedan od omiljenih perioda u toku skolske godine. Pojavi se bas u onom trenutku kada se zasitite skole kao mali muzicki predah.
Steta je samo sto ne traje malo duze. Do sada sam uvek praktikovao da zimski raspust provodim u kuci. Napolju je hladno i osim poneke setnje sa drustvom ili fudbala retko napustam kucu. Zadnjh par godina nema snega pa i sve zimske carolije cekaju februar kada su casovi vec uveliko u jeku. Ove godine su se moji roditelji dogovorili da sa roditeljima mog najboljeg prijatelja dogovorili da iznajme vikendicu na Zlatiboru. Tako je i posle Bozica krenula moja zimska avantura. Pored uzivanja, setnji i izlazaka sa prijateljem posojao je period dana koji nismo voleli a koji je podrazumevao setnju sa roditeljima. Svaki dan nakon rucka, kretalo se u zustro hodanje kako bi se sagorele kalorije zdrave seoske hrane. E tako smo i mi dosli na ideju da se u setnji izdvojimo i krenemo stazom koja nije obelezena. U jednom trenutku jurcajuci sa drugom, nisam primetio da je ostao daleko iza mene pa cak i da smo se izgubili. Ubrzo sam ostao sam, drao sam se koliko me grlo nosi ali nije bilo odgovora. Bio sam sam u sumi daleko od svojih i staze. Ne moram napomenuti da mrak pocinje da pada ranije i da sam uskoro bio u mrklom mraku. Hodao sam sigurno jedno tri sata, staze ni na vidiku a ni mojih roditelja, bio sam siguran da me traze, samo mi nije bilo jasno kako sam se toliko udaljio da se ne cujemo kako se dozivamo. Onda sam pomislio, sta ako ima nekih divljih i krvolocnih zivotinja. Pokusavao sam se setiti svih lekcija iz poznavanja prirode, biologije i geografije, ali u tom tenutku nista nije zvucalo poznato. U tom trenutku sam cuo sustanje u u travi. Zastao sam i umirio se, cudno je to kad pokusavate da budete krajnje tihi i samo disanje zvuci kao glasni urlik. Bio je to moj drug. Udario sam ga prijateljski sakom po ramenu. Telefon nam nije mogao pomoci, mreze za poziv nije bilo ali je dobro posluzio kao lampa.
Rekli su mi kasnije da niko nije ni krenuo u potragu za mnom. Svi su mislili da sam se vratio u vikendicu i poceo sa pripremama za izlazak. Samo je prijatelj sumnjao u to da sam bio dovoljno vest da nadjem put. Eto sad imam o cemu da pricam kad se vratim u skolu.

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *